Opis sesije Porodičnih konstelacija
Mnogi moderni praktičari pomešali su PK sa psihološkim aspektima isceljenja i stvorili varijacije ove metode, dok su drugi zadržali Helingerovu originalnu formu. Opis terapije koji sledi u daljem tekstu predstavlja prototip grupne seanse PK po Bertu Helingeru, kreirane 1990-ih.
- Grupnu terapiju vodi facilitator, konstelator.
- U toku jedne seanse (jednog dana), nekoliko pripadnika iz cele grupe imaju priliku da postave svoju konstelaciju, dok ostali prisutni u njima učestvuju. Učesnici kao i posmatrači, iako ne rade svoj rad, imaju prilike da rade na svom problemu ili određenoj nedoumici ili pitanju sa kojim su taj dan došli.
- Na početku svake, subjekat odlučuje koji problem će biti tema njegovog rada. Nakon kratkog intervjua sa facilitatorom, među prisutnim članovima grupe subjekat bira aktere svoje konstelacije. Akteri obično predstavljaju samog subjekta ili članove njegove porodice, a u nekim slučajevima i osećanja (tuga, bes, depresija itd.) ili konkretan problem (posao, društvo, bolest, komšije itd.)
- Nakon što ih izabere, odvodi ih na intuitivno izabrano mesto u prostoru i na isti način postavlja, a zatim seda i posmatra „predstavu”.
- Za razliku od metode psihodrama, u prvih nekoliko minuta akteri se ne kreću, ne govore i ne delaju.
- U PK, akcenat je na intuitivnoj percepciji pri odabiru aktera kao i pri daljem razvoju same konstelacije. Na taj način dolazi do izražaja faktor koji je psihijatar Albert Mahr opisao kao polje znanja[12], a biolog Rupert Šeldrejk kao morfičku rezonancu.[13] Akteri nemaju nikakvih informacija o tome koju tačno temu predstavljaju te je polje znanja ono što im omogućava da intuitivno opažaju i artikulišu osećanja koja su zapravo ogledalo onih osoba ili problema koje akteri predstavljaju. Akteri onda delaju u skaldu sa svojim osećanjima.
- U toku konstelacije, facilitator može postaviti akterima kratka pitanja o tome kako se osećaju u ulozi koju „glume”. Iz toga izvodi zaključak o dinamici prostornog i porodičnog rasporeda, kao i o vezi između osećanja aktera i relevantne teme konstelacije subjekta. Uglavnom se na ovaj način otkrije da traume nesvesno idalje utiču na život subjekta i subjektove porodice, dugo nakon što su stvarne žrtve ili počinioci umrli.
- Rešenje ovog problema postiže se repozicioniranjem aktera u prostoru, kao i dodavanjm knjučnih članova porodičnom sistemu koji su iz njega isključeni.
- Kad se svaki predstavnik na svom mestu oseća dobro, facilitator može predložiti naglas jednu ili dve rečenice koju bi subjekat trebalo da ponovi. Ako se predstavnici ne osećaju spokojno sa svojim novim položajem ili rečenicama koje su čuli, mogu se ponovo razmestiti ili se može isprobati različita rečenica. Ovaj proces simboliše vraćanje svih elemenata sistema na svoje mesto i predstavlja rešenje subjektovog problema. Ponekad se konstelacija završi i bez krajnjeg rešenja, što ukazuje na to da se koren teškoće nalazi negde dublje u porodičnoj istoriji.
- Kada facilitator zakljući da se isceljenje proširilo među predstavnicima, poziva subjekta da zameni svog predstavnika u konstelaciji i omogući mu da oseti novi, rekonstruisani sistem. Kada se svi osete prijatno na svom mestu, konstelacija se završava.
- Veoma je važno da se uzdržimo od suvišnih komentara i da se radionici posveti određena doza poštovanja što podrazumeva bez međusobnih dijaloga van teme, isključenog zvuka na mobilnim telefonima, bez žvake i slično.
Sa kim NE radim:
- Direktno sa ljudima mlađim od 18 godina - poželjno je i preporučljivo da radi roditelj za dete
- Sa osobama sklonim agresiji ili nasilničkom ponašanju
- Sa saosobama zavisnim od narkotika i alohola
- Sa ljudima koji nisu spremni da se kontinuirano posvete svom rastu i razvoju
